1997/1998.   Вања Лечић 

Завршила сам студије хемије(биохемије) на универзитету у Новом Саду, да се похвалим са високим просеком и великом љубављу према тој науци. Затим сам се запослила у једној домаћој фирми, у сектору хемикалија где сам радила 5 година као Инжењер развоја. Од пре три године сам у Београду, у мултинационалној компанији где радим у области третмана вода, задужена за развој посла у региону бивше Југославије.
Сећам се и Кларе Фејеш и Десанке Максимовић. Дружења, у учионици, на терену, игара између две ватре, такмичења из хемије и биологије...професорице Јелице из српског, професора Зарача, професорице математике Олгице  итд...Тада смо прешли у нову школу па нам је све било лепо, учионице и сала за физичко. А после школе, у слободно време правац Тиквара и шеталиште .
Желела бих да поручим ученицима да вредно уче јер је знање категорија у коју увек вреди улагати и на крају се исплати. Нека препознају праве вредности у знању и пријатељству и нека то све заједно негују и чувају! Желим мојој школи, свим професорима и ђацима пуно успеха у даљем раду! Поносно носите име наше највеће песникиње.

1998/1999. због рата није било проглашења

1999/2000. Дијана Дукић

Убрзо након завршеног економског факултета, добила сам посао у Сладари Малтинеx, где већ 7 година радим у финансијској служби.
Увек се радо сетим својих школских другова и посебно учитељице Барице. Драга су ми сећања на екскурзије у трећем и четвртом разреду, дружење, шетње, заједно смо откривали и упознавали природу другачију од наше равнице.
За осам година скупило се заиста много лепих догађаја, згода и незгода који сећају на основну школу. Издвојићу први дан у школи и матурско вече, као почетак и крај једног дивног периода.
Зашто баш ОШ„Десанка Максимовић“ ?Врло једноставно, јер је најбоља! Има све што је потребно да одлазак у школу не буде обавеза већ задовољство.

2000/2001. Душка Танкосић

2001/2002. Марија Болтић

2002/2003. Милан Ђилас

2003/2004. Марија Јандрић

Када сам 2004. године завршила основну школу, уписала сам ССШ „Др Радивој Увалић“, а након завршене средње школе уследиле су студије економије у Новом Саду, смер Европска економија и бизнис. Током студија сам сазнала за могућност одласка на стипендирану студентску размену на неки од европских универзитета и поставила себи за циљ да ту шансу и искористим. Тако сам трећу годину студија провела на Универзитету у Грацу у Аустрији, и већ тада сам знала да желим да упишем мастер студије у иностранству, и то да се по могућству вратим у Грац. То се и обистинило након што сам дипломирала на матичном факултету у Новом Саду. Студирала сам и један семестар на Универзитету у Љубљани, а искористила и шансу да током мастер студија будем део једногодишњег програма стручне праксе у Грацу. Трудим се да се непрекидно усавршавам, а сва побројана искуства су за мене у том погледу непроцењива. Још увек сам у Аустрији, радим, учим и стално трагам за новим авантурама.

Успомене из основне школе:

Време у Основној школи „Десанка Максимовић“ је било време када сам, чини ми се, била најзаузетија. Поред наставе школа је увек нудила разноврсне ваннаставне активности које сам много волела. Хор, новинарска секција, рецитаторска секција, припреме за такмичења из разних предмета, приредбе... ту су настајале дивне успомене. Осим тога, пријатељства која су настала у школским клупама и опстала до данас ме и после толико времена од завршетка и даље вежу за школу.

Порука за (будуће) основце:

Будите радознали и не плашите се да своју радозналост испољите.

2004/2005. Бојана Ристић

2005/2006. Јована Драгутиновић

Након завршене основне школе, друштвено- језичког смера Гимназије ''Јован Јовановић Змај'' (Нови Сад), на неки начин, сам променила поље интересовања и уписала Економски факултет у Новом Саду. Тренутно се спремам да одбраним дипломски рад на тему ''Емоције на радном месту''. Планирам да упишем мастер студије на другом факултету чиме ћу се додатно усавршити у својој струци економисте- менаџера. Основну школу памтим првенствено по пријатељима које сам стекла и који су уз мене цео живот. Они ме, својим присуством, свакодневно подсећају на најлепши и најбезбрижнији део мога одрастања. Моја генерација је можда последња која није одрастала у времену апсолутног присуства савремених технологија у свим аспектима живота. Не бих желела да ово звучи као фраза, јер сам не тако давно седела у тим истим клупама, али чињеница је да смо се много више дружили. Састајали смо се да заједно вежбамо задатке, расправљамо о лектирама, а притом се све одвијало без константне звоњаве мобилних телефона. Често се састанемо, препричавамо школске анегдоте и гласно се смејемо, управо тај смех нас подсети да ћемо дечији дух из клупа Основне школе ''Десанка Максимовић'' заувек задржати у себи. Лепих успомена има прегршт, што са екскурзија- што са часова, али мени најдража је, свакако, освајање титуле светосавског детета. Тим гестом су у мени препознали све оне добре особине које се трудим да, кроз живот, одржавам и надограђујем. Болне успомене сам, на неки начин, потиснула, оне временом избледе. Мој разред, 8-3, је пролазио кроз тешке тренутке појединаца заједничким снагама. Томе су нас учили и научили да се држимо заједно и помажемо једни другима наша учитељица и разредни старешина, Татјана Милидраговић и Здравко Шкаво. Основну школу ''Десанка Максимовић'' треба уписати јер представља изузетну основу за даљи наставак школовања. Знање које сам ту стекла ми је помогло да се истакнем и у средњој школи, да се такмичим, освајам дипломе, певам у хору и путујем. Многе лекције из основне школе су ми остале урезане у памћењу до дан данас, а највише она животна, из људскости. Сматрам да је највећи успех мојих пријатеља из школске клупе и мене што смо израсли у квалитетне и успешне људе. Моралне вредности и осећај за правичност су дубоко у наше дечије главице усадили наши наставници и учитељи. Желела бих да им се захвалим што су оставили значајан траг у креирању моје личности и тиме допринели да се, водећи њиховим речима, трудим око истински најбитнијег, да будем добар човек. На многаја љета.

2006/2007. Марија Јозинг

Још у детињству јавила ми се жеља да једног дана постанем лекар. Вођена том жељом, након завршене Основне школе уписала сам Средњу медицинску школу "7.април" у Новом саду, а потом 2011. и Медицински факултет.

Школске дане су ми првенствено обележили пријатељи који су и данас у мом животу. Поред тога, важан део чинили су и часови додатне наставе српског језика код наставнице Бранке Милиновић као и пробе школског хора под диригентском палицом Татјане Милидраговић где смо остварили  много успеха и саградили дивна сећања. најдража успомена из Основне школе је тренутак када сам проглашена за Ђака генерације. То ме је подстакло да се још више трудим и радим на себи.

Мислим да је ОШ "Десанка Максимовић" прави изборр за будуће ученике јер сам на сопственом примеру увидела да је то место на ком ученик може да прошири своје видике и пронађе себе.

2007/2008. Стефан Гужвица

Тренутно студирам хуманистичке науке на Англо-америчком универзитету у Прагу, са фокусом на историју. Планирам да упишем мастер из историје или студија национализма на Средњеевропском универзитету у Будимпешти. Намеравам да после тога упишем докторске студије историје или да се посветим истраживању историје Средње и Југоисточне Европе у 20.веку, са нагласком на историју радничког покрета. Најрадије се сећам, пре свега, своје дивне учитељице Барице Пилиповић и своје разредне Вукосаве Бубуљ, која је увек подтицала моје интересовање за историју. Радо се сећам и свих такмичења на која сам ишао и која су ми пружила прилику да путујем и упознајем људе са сличним интересовањима. пре свега, препоручио бих Основну школу "Десанка Максимовић" због изузетно посвећеног и функционалног колектива школе, на који сам знао да могу да се ослоним у сваком тренутку. Осим тога, зграда школе је најновија и најчбоље одржавана у граду, и као таква представља одличну средину за учење. Велики број ваннаставних активности ми је омогућио не само да стекнем знање из различитих области, него и да се лакше определим за наставак школовања. 

2008/2009. Немања Босанчић и Никола Шкорић

2009/2010. Алекса Ћоровић и Сузана Миладић

2010/2011. Уна Ђорђић

2011/2012. Теодора Ђедовац

2012/2013. Милош Петковић и Ана Штрбац

2013/2014. Дејан Бјелић и Вукашин Петковић

2014/2015. Јелена Ћоровић 

 2015/2016. Милица Петровић

 2016/2017. Исидора Нинковић

Multimedia WorkshopMoj web sajt