Литерарни конкурс 2020-2021.
Звезда Светога Саве
На небу Србије старе
засијала је златна звезда
пала је завеса ноћи
ратници спустили мачеве.
Сиђоше вукови с планине
утихнуше свилена стада
засијаше бисери
са девојачког веза
заћутали мудраци
исписали громови сребрни крст
на мастилу неба.
Из камена ницало је цвеће.
Видео је знамења Немања Силни
и заплакао за Растком.
Најзлатнију звезду
на небу Србије старе
а то није била звезда
него срце Светога Саве.
Василије Пуђа 5-2
Кад је Свети Сава ишао по земљи
Хладна зимска ноћ. Напољу лагано пада снег, а у мојој соби зидови топли. Мајка уђе у собу, тек да угаси светло и на вратима рече: „Спавај сад, и сањај нешто лепо.“
А сан, к’о сан не хтеде одмах на очи и ја се загледах у прозор, низ улицу и ону светлост што бије са стране друма, прошарана пахуљицама што оштро секу небо.
Можда и заспах.
Летњи дан и прашњав друм видех пред собом. У сусрет ми иду два човека, један омањи растом, а други висок. Прођоше поред мене вукући ноге кроз прашину, један за другим. Сећам се да сам сео крај пута да се мало одморим и чух, где онај омањи човек рече оном вишем: „Куда ћемо данас, оче Саво?“
Обојица стадоше, прашина на друму стопи се са водом.
„Србија је ово земља и сви путеви њени широки су, и за људе. Само ходи за мном и не бој се!”
Да ли од магле, ил’ оне летње врућине и прашине, не видех јасно куд одоше низ друм.
Неко ми рече да је тај човек, жив Светац Сава, опет Србијом прошао.
Дуго нас гледаше предобри са небеских висина, из божијег царства очима што му сијаше испод круне божије.
Кажу, а истина је, да онда Саво међу људе сиђе и дође у кућу, на воду, на хлеб, што месиле су руке сиротињске жуљева пуне.
Ходаше поново, а светлост божја за њим пратише га у стопу.
Кажу људи, куд он прође све засија светлошћу попут дуката. Међу шљивике кад прође, шљиве се плаве и небо се плави. У њиве кад крочи, земља се диже и мирише на јутарњи откос и хлеб жена што га у подне по њивама носе.
Кажу људи, а ја срцу верујем, кад у штале уђе, сав берићет српски диже главе, па му се стадо са овцама, и коњи врани на пољима клањају и падају ничице.
Осећам да је јутро близу и видех кроз затворене очи да ме светло води и би ми лепо. Срећан, као кад сам био мали, ушушкан међу поњавама моје баке.
И чух глас његов где ми каже: „Не брини, све ће поново добро бити, као кад сам ја Србијом ходао!“
Отворих очи и видех старца витког са очима дечака, а на глави му круна. Показује руком низ пут, сав у белом, зове ме ка себи и говори: „Браћо и сестре Срби, окупите се поново у скутима мојим, будите једно и Бога и Српство у мени славите! Нека деца ваша и потомци ваши подигну главе до звезда и тврђава на врху планине! Корачајте храбро и не бој те се! Пут је дуг којим ја вас водим!
Тако је било и на јави мојој, а кажу људи, било је то кад је Свети Сава земљом ходио.
Алекса Срдић 7-3
Кад је Свети Сава ишао земљом
О, мој Саво,
Свети Саво,
Школска славо.
Зар ти мене није жао?
Школице сада нема,
у тишини она дрема.
Код куће муку мучим,
па се трудим да научим.
Тешко мени без другара,
смеха, грудви и игара!
О, мој Саво,
мудра главо!
Смисли нешто, па нам реци.
Реши муку својој деци.
Лепе вести нам подари,
наша лица ти озари.
Нек се брзо нешто деси,
Света чуда, ти донеси!
Твој Игор Игор Мијатовић 5-3
Када је Свети Сава ишао по земљи
Сваки Србин данас слави,
Ускликнимо СветомСави,
Чује се широм света,
Како пева ђачка чета.
Са поносом глава горе,
Гласно пева ђака море.
Мир и знање данас се слави
Зато хвала Светом Сави.
Љубав, скромност и доброта
Красила га за живота,
Отворио прве школе
И зато га ђаци волe.
Дуња Радованов III - 2
Када је Свети Сава ишао по земљи
Сећам се, имао сам само три године када је васпитачица донела слику са које нас је посматрао човек са крупним плавим очима и рекла да је то Свети Сава, значајна личност српског народа. До тада сам све лепо у тим зимским данима везивао за Деда Мраза који ме је чинио срећним и доносио ми много играчака и слаткиша. Тај дан нашу учионицу испунило је много занимљивих прича о делима српског принца и просветитеља. Сећам се да сам добро запамтио причу како Сава проналази дечака који је украо мед јер је рекао да ће му слетети пчела на главу. Мислио сам само о томе како је Свети Сава био јако паметан и трудио сам се да га што боље нацртам када нам је васпитачица дала тај задатак. Био сам мали и мој цртеж није баш пуно личио на слику коју нам је васпитачица донела, али дао сам све од себе.Тај цртеж је после стајао на изложби најбољих радова, а стоји и данас на зиду моје собе. Подсећа ме на личност коју поштујем.
Касније сам у школи , код учитељице,на часовима веронауке и српског језика научио много више о Светом Сави . Посебно ме одушевило то што је показао толику снагу и одлучност да помогне свом народу. Могао је да живи удобно на двору свога оца , али је љубав према Богу и народу била јача. Молио се за свој народ, али му је и лично помагао, саветовао га како да се излечи од разних болести. У то време српски народ је живео у незнању, па се Сава трудио да му помогне. Нарочито ми се свидела прича у којој он учи људе како да саграде прозоре. Тако су престали да живе у мраку и унели светлост у своје животе.
Знао је и да казни оне који нису добри претварајући се у просјака који тражи помоћ. Сећам се и једне приче коју смо читали код учитељице о родитељима који траже да Свети Сава да срећу њиховом детету. Свидело ми се кад им је рекао да му срећу могу дати само они ако га добро васпитају.
Свети Сава живи преко 8 векова у српском народу. Научио нас је да само љубављу, вером, трудом, поштењем можемо наставити његов пут. Дешава се да некада не поштујемо све ово што нам је оставио, али је важно да исправимо своје грешке и подигнемо се. Не треба да га се сетимо само за школску славу, већ да се трудимо да живимо онако како нас је учио. Мене једна слика стално подсећа на то.
Лука Давидовић,6-2
Када је Свети Сава ишао по земљи
Ово је прича о једноме свецу
што се моли за сву српску децу,
што вековимa на Врачару спава.
За човека и за мрава, моли се Свети Сава!
Било је то једне давне зоре
када је Растко напустио царске дворе.
Док су краљ и краљица били без мира,
он је закуцао на капије манастира.
Син Стефана, српског краља, доби име Свети Сава,
написа нам прве књиге и подари већа права.
Лечио је болесника, саветовао цара, краља,
храбро стао испред мача и сурвоих освајача.
Док је Свети Сава по земљи ишао,
школе градио, браћу мирио, свакоме у невољи је пришао.
Саградио је и многе манастире наше,
да нас никад не покоре, не уплаше неке нове Синан-паше.
Двадесет седми јануар-зима,
потекоше сузе низ лице свима.
Сава се запути ка другом богатству
што га је чекало у Божијем царству.
Турци су из беса Савине мошти спалили,
на Врачару су тада сви Срби плакали.
Са иконе данас гледају Савине очи благе,
верницима свим оне дају снаге!
Марија Јелић 8-2
Кад је Свети Сава ишао по земљи
У старом је Расу рођен
и срећном је звездом вођен
од цара до Хиландара.
Земљом је ишао
титулу царску заобишао,
проповедао да је важна љубав, слога,
веровао и волео Бога.
Кнеже Стефане,
кнегињо Ана,
будите поносни на свог великана.
Његовом заслугом ницале су школе,
Његовом заслугом вера је јака,
На срећу одраслих и нас ђака
Миљан Мандић 4-1
Када је Свети Сава ишао по земљи
Кад је Свети Сава ишао по земљи,
За собом је оставио јасно видљив траг.
Пут који је саткан од Савиних стопа
И данас је сваком исправан и драг.
Само прати стопе,
Не скрећи са пута,
Не дозволи души
Да узалуд лута.
Пењи се високо
ка Савином врху,
размишљај о Сави
и његовом духу.
Мир, доброта, љубав
красе душу ову,
скромност и поштење
у сваком су слову.
Застани на кратко крај Савиног извора
И напиј се воде, к'о уморно кљусе,
Уздај се у Саву
И веруј у се!
Ако на том путу
Сретнеш бесне псе,
Не дај да ти они
разруше све сне!
Бори се свом снагом
И свим својим духом
И стреми високо
За Савиним врхом!
Теодора РадовановVIII-2
Свети Сава
У далеком граду Расу, у давна времена,
испуни се Немањи и Ани њихова највећа жеља.
Малом принцу, име Растко су дали
и на двору божји дар имали.
Књига, храброст и доброта
одвеле су га до неког другог живота.
У манастир убрзо пође
и Немањина срећа брзо прође.
Име друго постаде му Сава
које слави свака српска глава.
Света Гора постаде му друга кућа,
где манастире гради за нека времена будућа.
У животу свом, поштен је и племенит био
и свој народ је просветлио.
Све што је имао народу је дао
и своје знање им несебично поклањао.
Учитеља првог, Светог Саву, свака школа слави
и његово име не сме да се заборави.
Лука Томановић 4-1